Урок 196. Сказка: Пастух и волк
Pastir i vuk
Jedan pastir je čuvao ovce. (Један пастир је чувао овце.)
— Один пастух пас овец.
Voleo je da se šali. (Волео је да се шали.)
— Он любил шутить.
Jednog dana je viknuo: «Vuk! Vuk!» (Једног дана је викнуо: «Вук! Вук!»)
— Однажды он крикнул: «Волк! Волк!»
Ljudi su dotrčali, ali vuka nije bilo. (Људи су дотрчали, али вука није било.)
— Люди прибежали, но волка не было.
Pastir se smejao. (Пастир се смејао.)
— Пастух смеялся.
Sledećeg dana je ponovo viknuo. Ljudi su opet dotrčali uzalud. (Следећег дана је поново викнуо. Људи су опет дотрчали узалуд.)
— На следующий день он снова закричал. Люди опять прибежали напрасно.
Kad je treći put došao pravi vuk, niko nije verovao. (Кад је трећи пут дошао прави вук, нико није веровао.)
— Когда в третий раз пришёл настоящий волк, никто не поверил.
Vuk je pojeo ovce. (Вук је појео овце.)
— Волк съел овец.
Pouka: ne treba varati. (Поука: не треба варати.)
— Мораль: не надо обманывать.